Sinoć, 06. decembra, su otvoreni treći po redu Novosadski Dani Piva u Master hali Novosadskog sajma. Sam događaj otvorio je poznati Novosađanin, jutjuber, komičar i dugogodišnji član ekipe emisije „Dnevnjak“ – Miloš Milaković, koji je tada preuzeo ulogu voditelja od ekipe emisije „Državni posao“. Program je počeo prvo takmičenjem u držanju krigli u muškoj i ženskoj kategoriji, gde su pobedili Dejan Zviždalo i Mila Radusinović respektivno, te je nakon toga na binu izašao dobro poznat bend svim generacijama.
Električni Orgazam je otvorio ovogodišnji muzički deo samog festivala, te kao što se moglo i očekivati, publika je krenula da skače već na prve zvuke Giletove gitare i/ili Ljubinog klavira. U sat ipo vremena čistog EX-YU rokenrola, publika je mogla da uživa u hitovima poput „Locomotion“, „Svečane bele košulje“, „Bejbe ti nisi tu“, da uživa uz Kapetana Esida i da naravno i dalje igra rokenrol. Momci iz Orgazma su pored redovnih hitova publiku obradovali i pesmom „Vreme je za akciju“, te su svoj koncert, uz kako je Gile naveo „prigušena svetla koja odgovaraju atmosferi pesme“, završili numerom „Nebo“.
U kratkoj pauzi između dve rok ikone usledilo je takmičenje u brzom ispijanju piva, gde je za celih 7.3 sekunde Martina Aleksić ispila celu kriglu i time pobedila u samom takmičenju.
Drugi deo muzičkog programa otpočeo je Alen Islamović pesmom „Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo“ zbog koje su se u publici mogle videti i raširene zastave bivše države. Alen je sa svojim bendom za puna dva sata koncerta napravio spektakl za pamćenje i publiku vratio u bivšu državu kroz svoju bogatu diskografiju. Mogle su se čuti izvedbe pesama iz perioda Divljih Jagoda, kao što su „Let na drugi svijet“, „Šejla“ te naravno „Motori“, kroz Bijelo Dugme uz „Lipe cvatu“, „Lažeš zlato, lažeš dušo“ kao i „Hajdemo u planine“, a ne treba ni zaboraviti Alenovu solo karijeru, od kojih su se mogle čuti i „Heroin“ kao i „Aida“. Publika je na samom kraju uz gromoglasan aplauz ispratila Alena Islamovića i njegov bend, čime je završen prvi dan Novosadskih dana piva. U nastavku teksta možete pročitati intervju sa Alenom Islamovićem.
Pre svega, sjajan koncert, kako je Vama bilo?
Odličan, lijep koncert, divna publika. Ja svoje koncerte nazivam biografija, i kad radim svoju biografiju i vidim da je publika dobro raspoložena i vidim da me prate i slušaju, to je jako lijepo.
Kada smo kod Vaše biografije, ja Vas lično najviše volim u Divljim jagodama, jer je Vaš raspon glasa tada bio na nivou svetskih hard rok i metal zvezda, a i večeras smo mogli da čujemo da i dalje imate tu jačinu. Kako Vam to polazi za rukom, da i dalje imate glas kao i pre 40 godina?
Pa ja dosta radim, imam godišnje oko četrdesetak koncerata i održavam tu kondiciju, sigurno ako bih pravio neku dužu pauzu da se ne bih mogao vratiti, isto je tako i kod sportaša. Da nema koncerata, išao bih da pjevam u nekom prostoru bar svaki drugi-treći dan po dva-tri sata, jer je ta kondicija jako potrebna za pjevanje. Ako se opustiš i nisi u kondiciji, onda nema ni smisla raditi taj posao.
Rekli ste da Vam je Novi Sad kao druga kuća i da se osećate kao građanin Novog Sada. Da li ste sećate kada ste prvi put nastupili u Novom Sadu?
To je bilo nakon što smo snimili [Divlje Jagode] Motore, ja sam tada svirao bas gitaru. To je bio jedan od većih koncerata Divljih Jagoda i bilo je tad pakleno. Pre toga nismo imali neke velike koncerte, svirali smo po manjim mestima u Vojvodini, ali smo spavali u Novom Sadu, zato i kažem da mi je Novi Sad grad koji mi je pri srcu.
Poslednji put ste svirali u Novom Sadu prošle godine u aprilu u hali Spens sa Bijelim dugmetom.
Ja to i ne mogu da nazovem Bijelim Dugmetom, to su bile trube. Ovo što sada radimo e to je Bijelo Dugme, gde je Điđi na bubnjevima, Zoran Redžić na bas gitari, Goran solo gitara a Tifa i ja kao vokali. Sada se pjesme Bijelog dugmeta sviraju u rok maniru, onakve kakve su bile pre 30/40/50 godina.
To su sve vanvremenski hitovi, te bih Vas za kraj pitao, kako se osećate kada vidite klince, tinejdžere, studente kako stoje u prvim redovima sa Jugoslovenskom zastavom i i dalje žive taj rokenrol?
Pa znači mi da mogu da održavam kako rokenrol tako i sebe, lijep je osećaj kada vidim mlade da pjevaju pjesme starije od njih. Ja sam postao zvijezda u bivšoj državi, a ne u ovim novim državama, ja sada samo održavam taj duh.
Dimitrije Stanković
